„Koliko ljudi toliko cudi“ je jedna od izreka koja se pored ljudi moze primeniti i na gomili drugih stvari. Jedna od njih su sigurno vode na kojima pecamo. Svaka ima nesto svoje. Nesto drugacije. Neku samo svoju specificnost kojoj se moramo prilagoditi da bi uspesno pecali na njoj.
Tako i ovog poponeva dok sam se vozio ka jezeru Paljuvi kod Uba razmisljao sam da li ce ideja koju imam dati rezultat i da li je bas ta ideja ono sto ce dati pravi rezultat na ovoj vodi. Po dolasku na jezero zaticem nesvakidasnju situaciju za ovu vodu. Na ovom inace izuzetno posecenom jezeru gde se cesto desava da mozete ostati bez mesta ako malo zakasnite na celom jezeru nije bilo vise od pet, sest ribolovaca. Ta cinjenica mi je govorila da aktivnost ribe i nije na velikom nivou.
Do sada sam na ovom jezeru pecao vise puta. Po pravilu sam najbolje prolazio sproleca kada voda jos nije bila topla i kada se siitna bodorka, cverglan i keder nisu jos dovoljno aktivirali. Sada dolazim u malo drugacije vreme. Vrelo leto je na izmaku, voda je jos uvek jako topla a i sitna riba je u punoj aktivnosti. Postavlja se se pitanje kako selektovati babusku i kako uopste zivi mamac spustiti na dno a da ga keder ne napadne.
Plan sam napravio dan ranije. Pecacu sa dva stapa. Jednim stapom pecacu na 35m a drugim na 45m. Osim razlike u daljini napravicu razliku i u hrani. Tako sam za stap kojim cu pecati na 35m spremio kombinaciju hrana koju u odnosu 1:1 cine Tubertini Big Fondo Nero i Maxi baits saranski mix. Sve to ce biti zacinjeno Maxi baits micro peletama sa aromom jagode. Za drugo hraniliste sam spremio nesto drugacije. Osnovu hrane ce ciniti sitan spod koji u ovom slucaju cine kuvana psenica, konoplja i riza. Na 2kg spod miksa sam dodao i jos pola kg peleta sa aromom jagode i tek nekih 300gr hrane koju sam spremio za prvo hraniliste i sve to prelio sa 50ml aktivatora sa aromom jagode.
Hrane su konacno spremne i to je znacilo da mogu poceti sa pecanjem. Danas cu koristiti DG hranilice od 25gr veceg kapaciteta. U brzom tempu sam na oba hranilista bez mamcenja udice izbacio po par hranilica ne bi li formirao hraniliste. Doslo je vreme i za mamcenje. Pa sam na udicu u velicini 16 stavio jednu tanku glistu a kao neku vrstu spopera sam stavio jednog belog crva. Dabi izbegao napade sitne ribe pre nego sto bi udica stigla do dna vrh udice bi zabo u hranu u hranu u hranilici tako da odmah po padanju na dno postane slobodna.
Na prve udarce nisam dugo cekao. Na 35m je sitna bodorka odmah pocela da se javlja. Iako na 45m nisam imao ni udarac pratio sam tempo hranjenja blizeg stapa pa sam odmah po vadjenju blizeg i njega vadio i dohranjivao i tu daljinu. Proslo je vec satipo od pocetka pecanja i za sada je islo jako lose jer pored par sitnih babuski koje su se javile na blizi stap, nista vrednije pomena se nije desavalo.
Bas tada sam pogledao na sat i bilo je vec 16.30h vec dva sata pokusavam. Preda mnom je jos ne vise od 2h pecanja. Razmisljanje mi prekide prvi udarac na dalji stap i vec po udarcu se videlo da to nije ona sica koja me mucila na blizem stapu. Na stapu je bila prva lepa babuska koja se borila sve do ulaska u meredov. To je bilo ono sto sam i cekao. Sitni spod je odradio bas ono sto sam zeleo. Odmah sam blizi stap spustio sa strane i posvetio se pecanju samo na dalji. Odmah sam izbacio jos dve, tri hranilice a onda ponovo namamcio udicu i skoro po padanju sistema imao novi lep udarac. Ovaj put je to bila deverika. A onda ponovo babuska, pa jos jedna....
Redjala se riba za ribom. Par babuski pa deverika i sve tako u krug. Skoro da nisam ni primetio koliko je sati i da je vreme za pakovanje. Za poslednjih dva sata sam se tako nauzivao vadeci svaku ribu koja je alavo uzimala mamac i borila se do zadnjeg trenutka dok je ne bi skinuo sa udice. Uzivao sam u jos jednom lepom danu provedenom na vodi i u jos jednom visesatnom nadmudrivanju sa ribom. Ovaj put sam ja pobedio ali tu je jos mnogo voda na kojima tek treba smisliti jedintvenu formulu koja ce ponovo doneti pobedu.
Нема коментара:
Постави коментар